Stare, isušene mantre koje leže u krevetu po ceo dan zarad podjebavanja ukućana.
Prošle su kroz ceo život, što su videle-videle su. Sad je došlo vreme da naplate dug, ali ne preko penzionog, već preko fizičke izdržljivosti svojih najbližih. Od njih očekuju da se iskrše, ili ,u najmanju ruku, polome noge, ne bi li dobile ono što žele u tom trenutku. U ruci im se najčešće nalazi nekakvo zvonce ili šta već, da ne bi trošile glasne žice radi dozivanja bližnjeg svog.
Ali, one su bogotci u svojoj profesiji i iz vas će izvući svaki nerv iz tela i lagano ga jebati u mali mozak. Vi ćete uvek reći: "Šta bi moglo da pođe naopako? To je moja baba..." Ali, jebiga. Tu su koze. Bradate i brkate leteće koze. Jebene koze.
Dve babe (Nada i Božica) leže jedna do druge u krevetima koji su takođe pribijeni jedan uz drugi.
- :zvuk zvona: :cing-cing:
Aca: - Kaži bako! :umorno i zadihano:
Božica: - :promuklim glasom, sa zastajkivanjem: Vreme je ... da sastavim ... testament!
A: - Evo, uzeo sam papir i olovku, pričaj...
B: - Kuću i okućnicu ... ostavljam mojoj ćerci i zetu ... je l' pišeš?
A: - Napisano, dalje.
B: - Ono ordenje i značke ... dajem čiki Milanu i ... kako mu se zove žena?
A: - Milijana.
B: - E ta. Kurva obična! Njoj neću ništa da ostavim.
A: - Kako te nije sramota tako da pričaš!?
Nada: - Sine, ispala ti je ...
A: - Dobro, bre, kad sam obuk'o tesne gaće!
N: - ... olovka na pod.
A: - Aha... Ma, znaš baba, ništa sa vama neće da bude. U dobrom ste stanju. Ima još vremena za vas. A i znaš kako kažu: - Nada umire poslednja!
B: - Je l' tako!? Pička ti ... materina! Mrš napolje, sama ću da ... napišem ovo ... Ti meni da ja umrem prva, skote ... jedan!
