Najgore što vas može zadesiti na duže pruge. Bakute sa ogromnim torbama pune raznih priča o deci, unucima, bivšim zaposlenjima (u firmama za koje će vam uvek reći neku nerazumljivu skraćenicu), muževima, mestima stanovanja po celoj bivšoj Jugi... Nakon beskonačne priče u kojoj ćete vi biti samo puki slušalac tražiće da joj pomognete sa njenih šesn'es' torbi i reći vam da ste se baš lepo ispričali... I da je vreme baš brzo proletelo, ne znajući da je to s obzirom koliko brzo naši vozovi stižu od tačke A do tačke B, bilo najgorih 6 sati vašem dotadašnjem smrtničkom životu.
A šta ti je sine majka po zanimanju? Vidiš, ja sam četres' godina radila u Ce Pe Zeu na Cetinju, ali nisam tamo rođena, rođena sam u Čibutkovici, to ti je jedno selo pored Lajkovca. Moji su ti došli iz Ljubovije. E, onda sam te šeset sedme prešla u El Pe Te u Vranju i udala sam se, a moj muž je bio voskar... I onda kad sam rodila treće dete, mi otišli i u Njemačku, tamo imam sestru od strine moga oca šuraka, a taj šurak je voleo da popije pa je jednom... Moj unuk, to ti je od ovog 4. sina, što sam ti pričala da je imao jedinicu iz matematike u prvom polugodištu trećeg razreda. E on je tako tih tvojih godina samo što je on baš lep momak. Šteta što nemam sliku da ti pokažem. Pa mi već stigli? Baš mi je brzo prošlo, jesmo se lepo ispričali. Nego sine, ljubi te baka, hoćeš da mi pomogneš sa ovih 16 torbi?
