Isto što i Dnevnik, Jutarnji program i umrlice u novinama čine zajedno.
Još uvek, ne sasvim razbuđen, mamuran i gladan ulazim u radnju sa namerom da kupim paklu cigara, 2 kifle i dnevnu štampu. Ono što zatičem unutra jesu četiri lokalne babe. Sve su tamo, ali nijedna još ništa nije pazarila. Ništa, kulturno se javljam i provlačim se iza njih kako bih zauzeo peto mesto u redu. Imam neki utisak da će ovo da bude dugo jutro. Prošlo je 3 minuta, često gledam na telefon ujutru, pošto zaboravljam koliko je sati. I dalje se ništa ne dešava sem što druga baba u redu razvija priču kako ova politika ni država ništa ne valjaju. Ostale tri se odmah priključuju, pominjući Hadžića, Karadžića, Mladića. Prva u redu čak kaže da je videla jednog uživo... Prošlo je 8 minuta, kako bih ostao pribran, krenuo sam da čitam cene proizvoda po radnji kao ludak, kako bi ispalo kao da tražim nešto. Niko ne obraća pažnju na mene. Kreće priča kako ni vreme ne valja, ili je pretoplo ili hladna kiša pada. Čujem kako ih zbog toga muče zglobovi i glava (mislim se, jebote imaš 100 godina, šta očekuješ, da jebeno letiš?!). Nakon što je krenuo da ističe i 14-ti minut, ona prva se ipak odlučila da pazari što god, ali naravno, usput kreće da priča kako je i dalje potrešena i u neverici od kako je umro njen komšija Rade, kod kojeg je kupovala sveže mleko svake večeri u pola 8. Druge odmah kreću sa njom da kukaju i spominju još par nesrećnika i to kako i one žele da umru, ali neće ih Bog (mislim se, nije ni Bog toliko lud....). Posle 19 minuta, nakon što je prva konačno odlučila šta će da uzme, shvata da je zaboravila novčanik i kaže da svi sačekaju, sad će ona da skokne za minut (mislim se, da, kao što ću i ja da dođem na red za minut...). Niko ni ne može da kupi bilo šta, pošto je kasa već otkucala. Čekam da nastupi 20-ti minut. Ljutito krećem napred, razbucavam tu malu gomilu od baba, provlačim se između njih i uz glasno "Doviđenja!" izlazim iz radnje gubeći i apetit i mamurluk. Kako sam ja izašao, jedna baba se proderala "Kako je ova omladina nekulturna danas, samo jure, sve bi preko reda!!"
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Ovakva defka bez komentara? Ne ide :) Dobra +
Ima nas koji spavamo u to vreme.
dobra... +