Verbalna inicijativa koju baba preuzme čim joj neko(pogotovo unuk) prekorači prag. Star'majka, dosadom pobedjena i samoći prepuštena, pričaće bilo šta onome ko je voljan slušati. Od Tita do Koštunice, preko sarme do ajvara i sve do ljudi koje sagovornik nikada nije ni upoznao ni čuo za njih.
-Evo bako ja stigao, kako si mi ti?
-Dobro si se setio sine da dodješ.
-Pa nisam mogao, fakul..
-E, niko nema vremena za babu izmučenu.
-Nemoj tako pričati ba..
-Nego kako ću, ne mogu drugačije, sve me grlo steže.
-Nisam to misl..
-Jesi ti, blago babi, gladan?
-Nisam bako, sad sam j..
-Ajd sedi, evo pita zeljanica..meka ko duša.
(Sedaš, znaš da ćeš pitu morati pojesti)
-Nego, znaš ti pokojnog Mitra?
-Ne znam baba..
-E njegov unuk juče, ovu prodavnicu orobio.
-Kako ti to znaš?
-To zbog droge, taki mu i ćaća bio, siroti Mitar ko ga nasledi. Znaš ti Mitra?
-Znam baba Mitra, znam..
-Ti si to opet smršao?
-Ma jok, ugoio se par ki..
-To ti je od kole da znaš samo.
-Kako smršao od kole baba?
-Ona svu 'ranu pojede, gledala na televizoru.
-Ma nije bako, kola nema ve..
-Trebao bi ti brkove pustiti znaš.
-Molim?
-Pa brkove, k'o čovek..eto te ko devojčica neka.
-A nisam ko devo..
-RAKIJA!
-Molim?
-Donesi rakiju.
-Neću ja rak..
-Moram dve rakije popiti, oslabi mi cirkulacija
Idem po rakiju
-Ej, kad si na nogama napuni lavor vrućom vodom i posoli, da nokte nabanjam. Nećeš ih moći ovako seći, tvrdi su ko djavo..Dok čekamo da nokti omekšaju, baba priča o Soki, Jovanki, njenom prvom momku i nastavnici biologije. Priču prožima bolestima koje nema, ali će ih tek dobiti. Vrhunac dostiže prepričavanjem poslednje epizode "ljubavi i mržnje". Glava počinje da me boli, a još ni nokte nisam počeo seći...vreme prolazi sporo kao u paklu.
