Његов специфични "Trade mark". Састоји се у понављању неколико (најчешће 2 речи) на почетку скоро сваке реченице, вероватно са циљем да за то време смисли шта ће даље да каже, притом не скидајући "плаче ми се" поглед с' лица јер је, тобоже, толико погођен неспособношћу свих других странака да воде државу да једва сакрива сузе.
Наравно, уз покоје климање главом као знак озлојеђености, у фазону "То није истина!"
Оља Бећковић: Како ви оцењујете овај потез председника?
Чеда: Мислим да, мислим да, мислим да он треба да се мало запита! Немогуће је, не, немогуће је, немогуће је да већ 3 године он не жели, не жели да види у каквој смо се ситуацији сви ми нашли!
Оља Бећковић: На шта конкретно мислите?
Чеда: Па мислим на, мислим на ово трајно и беспоштедно замајавање народа причама о уласку у Европу, које су, које су потпуно без покрића са таквим људима!
(Дијалог није аутентичан... Штоно кажу-измишљен.)
(напомена: Немојте схватити ову дефиницију као политичку, овде се само ради о начину говора.)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Baguju i Olja i Čeda :)))
Sto kazes, valjalo bi i za Olju napisati neku definiciju ;)
К'о да га очима гледам. Одлично! +++