Balansiranje guma

Ко своју шклопоцију није терао на овај третман, тај не зна шта је мушка одлука. Непосредно пре дотичне манифестације, постајете једно са својим четвороточкашким другаром. Морате. Морате да се стопите са седиштем, волан мора да вам постане наставак руку. Како би иначе контролисали полукружно цимање волана са лева на десно брзином од два пута у секунди ? Незабораван осећај. Ако гледате са мало позитивније стране, понекад дође и као масажа за трицепсе. Ви наравно тачно знате колико ваш четвороточкашки другар вуче у коју страну, прилагођени сте томе и придржавате се тога. Придржавате се, ето тако. То јесте проблем, али што не мора данас, остави за (нак)сутра. После пет - шес' вожњи стварно то више и није не знам какав проблем, постоје људи са знатно већим проблемима у животу. Боже свашта, вуче, па добро исправићу га.

Коначно савест преовлађује, а и руку на срце прошао је Српски предраспадни период (онај период који по нашим неписаним правилима мора да прође док нешто не почне да се распада, е онда може поправка), све пре тога је узалудно трошење пара на тренутно непотребне глупости. Одлучујеш да за свог мезимца издвојиш 300 динара, па куд пукло. Разбалансиране гуме под ноге и право код мајстора. Аутомеханичар смештен, наравно, на сред улице па два метра десно на тротоару, е ту. Налазиш место иза три паркиране шклопоције са сличним проблемима и одавно превазиђеним СПП. Добро, чекаш, ш'ћеш.

Стижеш на ред. Успут си напрасно одлучио да ћеш заменити и иглице на вентилима точкова, па нек' иде живот! Ма да бре ! Следи рутинска конверзација - "Мајсторе балансирај све четири", "Тигар гуме су,а?", "Јес, Арканове".
Балансирање на машини, скидање гуме са точка. Нема тог баје који неће да се исцима од два ужасна пуцња гуме при намештању, и то двапут по точку. Знаш да то следи. Ти тачно знаш. Гледаш мајсторове гараве руке, опијен мирисом још тридесетак изложених примерака гума које зачињавају атмосферу, и ти знаш шта ће се догодити, и када ! И ти се опет исцимаш, јебига. Дође к'о забава, неки пут.

Јелкица. Миришљава она. У исто време мајсторски гест лојалној муштерији, и ситница која ће ти измамити осмех после судбоносне одлуке за твог мезимца. Схваташ да си учинио праву ствар.
А и схваташ да не умеш да одвезеш кола до куће јер је све превише затегнуто и стабилно за наш менталитет. До куће возиш у цик-цак, јебига, носталгија нека.