Крај. Стигло се до одређене тачке у животу, невољно су спаљени сви мостови и више нема назад. Кутија је отворена, срања излазе на површину, а ти гледаш са неком сетом јер знаш да ништа више неће бити као пре.
- Братић, шта је то било са тобом и Иваном? Нисте ваљда стварно раскинули?
- Јеби га, шта да ти гажем... Затекла ме како гурам Џекију краставац у рч и попиздела. Кењала ми како јој је тог кера поклонила покојна баба...
- Ау, брате... Па теби само кошуља фали.
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- Ццц... За шта ли погибе онолики народ по Паризу?
- Ух, бре... Биће тога још. Балон је тек пукао...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
фино +