Ili bananica, mali, prenosni, najčešće crveni, koji je mojoj generaciji(rođenoj pre mobilnih), značio veoma puno, i na neki način, predstavljao preteču pomenutim.
Naime, nekada ste bili zavisni od telefonskih govornica, koje ste opet morali nahraniti žetonima, kovanicama, ili, nešto kasnije magnetnim karticama.E, tu stupa bananica na scenu. Opremite je sa dve male metalne štipaljke, i jedino što vam je još potrebno je džepni nožić, kojim skinete izolaciju sa aparata u govornici, ili kabini, prikačite svoj aparat, i pričate do mile volje.
Nakon završenog razgovora, uredno je omotate kablom i stavite u transportni položaj, odnosno džep.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Svašta si ti radio kao mali:))
Zamišljam te kao nekog šibicara sa bradurinom koji tako danju spava a noću bleji u ogromnom kaputu u nekoj uličici iza Terazija i vodi dijaloge -šta imaš? -šta ti treba?,... i da se ljudi bude u tvojoj kadi sa rezovima po telu...
još se i zoveš gondra, hahah