Sve je tu, i glas i stas i lice i frizura, velike oči i ostala sranja, pažljivo uklopljene boje, zna i da svira i pevuši pomalo, pročitao je poneku knjigu ima i škole ali sve mu džaba kad ni jedno žensko KOJE VREDI neće da se sa njim zamlaćuje. Onog momenta kad sednu za isti sto, svetlo počinje da sija kroz pukotine njegovog bezličnog karaktera i dama obično beži glavom bez obzira, pod prvog krezubog molera , zidara, pekara samo da je PRAVI. Poneka, sa jednom vijugom više od kokoške će doći sa njim i do sobe, gde će videti da takođe ume da se lepo izvinjava i pravda, da su mu gaće čiste, i da ode u kupatilo da bi prdnuo, ali da jebe , razbije, otrese i istrsi-jok. On je ipak samo Banjski Švaler...
Ivan Bosiljčić
