
Непресушан извор народних умотворина. Аутори су искључиво жене старијих година. Немају псеудониме нити лична имена већ своја хумана дела шире под велом анонимности. Не зна се тачан број ових прича нити могу игде да се нађу у писаној форми нити су икада сакупљене у неки зборник. Преносе се с генерације на генерацију и то усменим путем. У овим причама се крије читав низ упутстава шта је добро а шта није, шта се ваља а шта се не ваља, тако да представљају и опширан морални кодекс једног народа као и објашњења о грешкама у понашању, а посебно како да се те грешке избегну.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.