Opravdanje kad upornost dosegne ispod nule. Kad prorade psihološki mehanizmi odbrane , pa se od celog snošaja sa ribom ti zadovoljiš masturbacijom. Delićem. I nekom bajkom koja je uspešna samo u tvojoj glavi. Nešto kao privid savršenstva što u stvarnosti izgleda otprilike ovako:
"Svako veče na terasi toj, milovaću kosu njenu..."
A kosa je zapravo masna da bi i Vitalu dobro došla kao izvor. . Jer ništa nije i ne može biti savršeno...
osim pljeke s lukom.
Efikasno rešenje kad se shvati da ne funkcioniše sve po principu pokretnih stepenica, iliti eskalatora, već da za uspeh ipak treba mrdnuti guzicom iz te udobne fotelje.
Teško a?
Hm, mogu da je startujem.. A mogu ga i jednostavno izdrkati? Kad dođem kući? Ili odmah? Ma gde ću u lokalu, zajebi! Ma jebeš ga. Bar sam probao da se suzdržim.
