Bebeći govor

Majka tepa detetu:

- Pa gde je moj maji usjanko? Beba moja maja... bući, bući, buć. ( beba je gleda zbunjeno )
- Dusica moja, ona će meni jepo da pupka, pa će da nuna da pojaste lelika devoćica, pa će mama da joj plavi jepe kikice. Tako, tako ajde am, am, am, bjavo, (tapše) ajde još majo, evo ga ide avijončić brrrrrrm fiuuuuu i sleće... Bjavo, bjavo dobla beba.

Dečko i devojka razgovaraju telefonom:

- Beko moja gde si ti meni?
- Evo medo zavišio sa poslom.
- Jeee znači imamo vjemena za nas.
- Da duso moja, samo da uzmem pajice iz banke i vodim te na vašar.
- Supel, mnogo sam slećna, juckaćemo šećernu vunicu i voziti se kojcima.
- Daaa jedva čekam. Gadjaćemo i iz puškice pa možda osvojimo i plišanog medu.
- Jeee lolim te bje mnogo.
- I ja tebe kuco moja.
- E ja tebe više bubuli moj maji..
- Neee ja tebe vise, pjase moje.
- Aaa ja tebe bje. Ti si moj bebac maji.
- A ti moja kuca mekana, picko moja maja.
- Oket kuje moje odoh da se spjemam da ti budem jepa.
- Ljubim krofnice.
- Ćao duso...