Begečani

-Као последње аутохтоно становништво бачке равнице које се једва мешало са придошлицама из околних места и меридијана, Бегечани су једни од ретких који су до краја успели да одрже своју културу и обичаје у време експанзије глобализма, интеркултурализма и интерметрополоселоизма.
-Сматра се да реч ''Бегеч'' води порекло од старoнордијске речи ''päg ech'' или у преводу ''сидро''- а означавала је особен карактер становништва које, по речима старонордијског путописца Константина Јормугандринсона који је први ходио овим просторима, ''усидри своје мисли у један шанац, те не пушта па таман ураган продувао.''
-Друга занимљива одлика јесте демографија. Наиме, Бегечани себе сматрају потомком Одиновог протераног посинка Мејхема који је, бежећи од војске чешког севастократора Казимира Жевалијеа XVII заједно са колоном протераног племена Сораба (по речима проф. др. Јована Деретића, управо је та колона представљала претке данашњег срБског живља), из колоне Сораба покупио себи убогу праљу Циклоиду и, уз дозволу њеног оца Балтазара Викернеса (потоњег оснивача фабрике за производњу круњеног куруза ''Бурзум''), одвојио је од колоне која се кретала према Карпатима и запутио се јужно, према обали Дунава. Тамо су поставили колац темељац за избеглички камп свих протераних који су боговског порекла. Први становници који су им се придружили били су ванбрачни синови Весне и Перуна, које је овај бацио у Дунав надајући се да ће отићи низводно у Бугарску, међутим, они, на опште запрепашћење, отпливаше узводно и обреше се у избегличком кампу, где су их Циклида и Мејхем дочекали раширених лактова и осталих екстремитета. Тако су решили да заснују нову аутохтону заједницу. У менталитету, начину живљења и особинама данашњих Бегечана, лако се примети чији су заиста потомци:
-Територијалност: Као што су се некадашњи боговски преци лактовима и зубима отимали за неку ситну дивљач као да им је последња у животу, тако се и данашњи Бегечани отимају за места у самоходним кочијама ГСПа као да је то њихова мала територија;
-Истрајност по сваку цену: лако је закључити на основу списа које нам је оставио раније поменути Константин Јормугандринсон да су Бегечани толико упорни да задрже своје мишљење, па таман и на њихову штету. Познат је случај извесног А. Влајковића који је сматрао да је средина друма паркинг зона. И држао се тог мишљења. Шлепер са 25 тона ризле је мислио другачије;
- Креативне идеје: креативне идеје потекле из овог краја надмашиле би Теслу, Едисона, Миланковића и осталу екипу само да је неко хтео да уложи у истраживање, међутим, на путу креативног процеса нашла се локална самоуправа која је сматрала да идеје треба да остану строго омеђене у оквиру њихове мале заједнице и да не треба да их деле са остатком света.Штета. Свет је остао ускраћен за неке од најбриљантнијих идеја човечанства:
1. Чекрк за подизање вола на кров цркве, како би во могао да попасе маховину која се ту нахватала;
2. Развлачење клупе- спортска активост за 2 човека- развлаче, клупу док не могу обојица да стану;
3. Ограда на раскрсници- да не бисте случајно излетели возилом на главни пут из споредне.