Beli džezer: Muzičar koji ima tehniku, nema dušu, i svira pogrešnu muziku. Zaslužan za neminovno sjebavanje svakog pravca muzike kog se dohvati.
Disklejmer: Cigane ne računam u belce.
Početkom 19og veka, na plantažama pamuka i duvana po jugu Amerike, sedeo je jedan crnja (zvaćemo ga Klarens) i slušao je muziku koja je dopirala iz dnevne sobe njegovog gazde (zvaćemo ga Hans-Peter). Muzika je bila tiha, klasična, svirao je Hans na klaviru nešto opuštajuće od Hajdna, a Klarens je u tami tajno slušao. Zaintrigirali su ga zvuci, bilo je sasvim drugačije i kompleksnije od bilo čega što mu je ostalo u sećanju od detinjstva još pre broda i okena. Slušao Klerens tako i razmišljao:
Pička vam bre materina kilava, nije ni čudo što vam kurac mali i svi se ponašate pripederičasto i oblačite ko žene kad non stop slušate ovo sranje bez pulsa na aparatima.
I reši Klerens da uzme te belačke instrumente, da pokaže kako se jebeno svira i šta je muzika. Uzeo je Klerens i klavir i gitaru i violinu, i počeo je da svira. I svirao je brate! Na njivi, pred spavanje, za ručak, u crkvi ako treba. Svirao je i jebao je kevu.
Ali, bilo je neminovno da čuje ovo Hans-Peter.
U početku mu kao i svakom normalnom belcu koji prvi put čuje džez odavalo malo utisak tipa “šta je bre ovo koj kurac”, ali vremenom, gledajući crnje kako se zabavljaju dok on ispija kafu uz anemičnog Mocarta, poželi i on da se pridruži u zabavi, iako nije baš najbolje kapirao šta rade.
I dolazi do ključnog momenta. Pojavljuju se beli džezeri.
Umeo je Hans dobro da svira, ali nije bio crn. Imao je najbolje namere. Svirao je - zvučalo mu je kao ovo što crnje sviraju. Ali, nije bilo isto. Bilo je belo.
I od tog trenutka kreće drkanje instrumenata sa merenjem čiji je (instrument) duži. Ko može brže da ga drka? Ko će da izmisli neharmoničniju skalu koja zvuči kao šerpe i poklopci kojima te neko lupa u glavu? Ko će da izmisli dosad nečuveni ritam sa što većim prostim brojevima (7/11, 23/51) uz koji bilo koji pokušaj igranja izgleda kao nasumično saplitanje? Ko će da izmisli što bizarniji instrument… Džez postaje sinonim za izdrkavanje.
Da se razumemo, javljao se tu i tamo poneki orginal crnac, ali su vremenom i crnci pobeleli, i posrali se na džez.
I sve ovo zbog belih džezera u odelima sa šeširom koji puckaju prstima i prave se da im se sviđa to što čuju.
Ima ih i danas. Ima ih i previše. Neki nisu ni svesni da su to:
♬ ♬ FOR ANS ŠI VAZ AL MAJ LAJF, BAT NAV ŠIZABIČ ♬ ♬
-U jebote, što im neko ne kaže da u pokušaju da zvuče ko irci zvuče ko pijani tarzan kad peva nešto od amadeusa.♬ ♬ SUCCHIAMI IL CAZZO MENTRE SI STA TRADUCENDO!!! ♬ ♬
-Šta je bre ovo?
-Kako šta je, samo najpoznatiji italijanski andergraund hevi metal bend.
-Bože me sačuvaj.
