Oblast zemaljske kugle koja obuhvata sve ono osim tamo gde ste vi. U Beli svet odlaze "naši". Tamo vrše interakcije i mešaju se sa lokalnim življem.

Neka tamo strana i nepoznata zemlja, sve sto je potebno da bi se otišlo u nju je snif belog. Taj svet je uglavnom rezervisan za puniše, političare, manekenke, glumce...Nama običnim smrtnicima ostaje varoš , ili u najgorem slučaju neka Albanka .

У нашем народу, одомаћени израз за иностранство. Општеприхваћени синоним за печалбу.
Е сад...Зашто је то тако и где, када и како је израз тачно настао, тешко је са апсолутном сигурношћу прецизирати, али претпоставља се да има барем неке везе са тим што је код нас вазда било црно. Јебемлига...

Svet koji je ispravan. Jer nemoguće je da pojedinac bude u pravu, a da čitav svet greši. Dakle, svet satkan od sluzi i prašine, a opet tako ironično čist i neokaljan. Svet u kom svi zaboravljaju da je on, upravo on, sastavljen od pojedinaca, onih istih koji nikad ne mogu biti u pravu. Čitav svet, crn u svojoj biti, je beo. Crno je belo, masa je pojedinac, ispravno je pogrešno. I kad kažeš da ideš u "beli" svet, ti ustvari ideš, gladan slave i žedan moći, da se utopiš u tom blatu. I naša zemlja je "svet" u malom, i naša zemlja je "bela". A ti opet ideš. Zašto? Svinje su svuda iste i blato je svuda isto. Sve je jedna bezlična kaša. A to pojedinac, ma kako moćan i motivisan bio, nikako ne može promeniti. Al' svi misle da je negde, bilo gde osim ovde, bolje. Ali nije, sigurno nije. Sve su to samo nijanse. Tako je, kako je. Svet će ostati isti, gde god da odeš. I zato, sedi tu gde si, jer ionako nisi ništa bolji od ostalih. I da jesi, nisi!

Obećano mesto za razvedene žene. Uzmu svoje čedo i odu tako u beli svet. Interesantno je da se tamo obavezno ide bez igde ičega.