beogradski butici

vecina njih jedino originalno sto ima, a paradoksalno daje za dzabe, je kesa.
oni, tematski, koji se bave originalima, sadrze robu sivenu za nase trziste koja je jako osetljiva na dodir i nosenje, a pranje se ne preporucuje (ko je jos cuo da se krep papir pere?!).
podvrsta su oni locirani u megalo-trznim centrima koji kroz cenu krpetina otplacuju skup zakup i izdrzavanje pusacica gazdinog vijagrisanog kurca sa sve gutanjem (knedli), tj. prodavacica nadrndanih poput malo pre pomenutog polnog organa.
tu su i relikti socio-realisticnih radnji koji prodaju garderobu iz NOB-a sa sve pelcerima tifusa-pegavca u savovima (ljudska vas odrzavana do danasnjih dana u zivotu).
turska, kineska i skandalska odeca se moze kupiti i iz prve ruke (a ne da se bacaju pare na gorepomenute second hand-ove) sa raznoraznih hauba, cigli, kartona ili masne burek-hartije.