Deo Resavske ulice kod SKC-a na kom su se do pre 10ak godina na tezgama valjali svi mogući i nemogući piratski diskovi. Sem što je ovo mesto pomagalo kulturnom i tehnološkom uzdizanju napaćenog naroda, bilo je i turistička atrakcija za retke goste u ono doba.
To je mesto gde dolaze neki ljudi da nesto kupuju i nesto prodaju, prepakuju neke pare, papire, akcije, obveznice, dugove, depozite, fakture, sekjuriti fondove, trustove, osiguranja, ustedjevinu i ostale finansijske derivate, gde neki ljudi zarade mnogo a neki izgube sve, gde danas vredite kao Bil Gejts a sutradan ni koliko budzet Srbije za kulturu.
Место на коме се купује продаје све и свашта а главна парола је ко кога зајебе, пошто можеш у секунди да се обогатиш а можеш и да пропаднеш као жетон а не знаш ни како ни зашто.
акције од апатинске пиваре ко је продао у првом кругу зајебо се ко је продао у задњем обогатио се.
акције од ниса ко је продао добио је 2500 динара а ко није не зна се можда добије много више а можда ништа.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.