Игром случаја се нађеш у насумичној српској недођији. Не знаш како да дођеш до главне аутобуске станице како би се вратио кући. Луташ по улицама, нигде никаквог знака који би те упутио ка станици. Онда се сетиш добропознате изреке: "Ко пита - не скита". Заустављаш првог пролазника: "Извините, где је аутобуска станица?".
Он се поломи да ти објасни. Млати рукама, показује правце у којима треба да се крећеш. Још ако тај пролазник није био сам, ако их је било двоје или више, онда се они боре за реч, ко ће боље и прецизније да ти објасни, увек неко зна простији пут или пречицу.
Људи много воле да их неко пита где се шта налази. То им је ретка прилика да се покажу како савршено знају где је шта. Једноставно се не дешава да неко не жели да одговори на питање: "Извините, где је овде.....?". Без обзира да ли некуда журе, или чак и ако су можда устали на леву ногу, увек ће наћи времена и живаца да упуте потпуног странца у правом смеру. Па макар он био и Енглез.
- Excuse me, where is Peshtan?
- Само прауво, само прауво!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Mene jedan pitao kako da od Kralja Milana da dođe do autobuske... I objašnavao sam mu 10 minuta sa celokupnim turističkim podacima i nazivima ulica... Dečko se skroz pogubio. Onda je moj ortak rekao "samo idi dole", i ovaj ga pogledao sa takvom zahvalnošću u očima i pobegao, da smo se obojica pokidali. :D
desava se izvinite gde je ovde vas nocanik? :)
+