
Својеврстан "зов природе" за становнике Србије. Манифестација која хипнотичким магнетизмом привлачи масу народа, у првом реду пензионера и домаћица, до пултова (којих обавезно има мање од три) на којима се деле најразличитије беспотребне ствари, од промотивног материјала, преко нејестиве јапанске трешње до пејсмејкера за једнократну употребу. Редови класе оних из '90 настају приликом деобе бесплатног примерка прве књиге а чини их, углавном, 10% неписменог становништва, бесплатних новина и бесплатних акција.
Успешност акције мери се количином повређених после налета ентузијазма да се буде део стада.
Промоција "Име руже", Умберта Ека.
Новине 24 сата.
Јапанске трешње у знак солидарности.
Лепо одштампани каталози чеченске легуре за израду турбина хидроелектране.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.