Italijanska obuća na vrhuncu popularnosti početkom dvadesetog veka. Odomaćena na području S.A.D.-a doživela je tu čast da postane globalni trend a uprkos tome
očuvala originalnu formu i stil. Za razliku od ostale italijanske obuće betonjerke nisu lepe a sigurno nisu ni elegantne, međutim niko ne može da porekne kako su savršeno
udobne do te mere da bukvalno stoje kao salivene, i to je srećna okolnost jer bi ih vlasnik vrlo teško razgazio, čak i kada bi imao vremena za to.
Ipak, uprkos toj udobnosti, osobe sa imalo prisustva duha u njima će se osećati izrazito neprijatno tako da ih sebi niko ne kupuje već se po pravilu dobijaju na poklon, što je osobito zgodno jer ih je teško nazuti bez tuđe pomoći a još teže otići nekuda u njima. Još jedna loša strana je cena, iako bi se moglo reći da svako može da ih plati, takođe važi i zapažanje da vas nijedan jedini komad obuće na koji bi u životu naišli ne bi toliko skupo koštao.
- Laki, bjež' po mješal'cu, gazda poručio nove cipele za jednog od poslovnih partnera.
- A neće mu to ići kume, onaj abez Đizo sjebo mašinu dok je izliv'o gazdi trijem.
- E dajebeoca, pa kako sad da uslužimo čovjeka?
- Ako smijem da predložim, mislim znam da nije po protokolu i sve to, al da mi njemu jednostavno vežemo kamen za kupus oko vrata?
- I buć?
- Buć.
- Ma daj jes' normalan, ako nas vide oni Austrougari od prijeko smijaće nam se čitav Zemun sa sve Bežanijom i blokovima.
