bez dobacivanja za susedni sto

Kafanica pored druma,sa kuhinjom,5 stolova,nama su bitna dva.Za jednim sede lik i riba,pred njima kafice i sokići,za susednim tri majstora,vozača interkontinentalnih hladnjača,pred njima isto pečenje,praseće i jagnjeće,litar vinjaka,litar belog i sifon,baš su prionuli na "posao".
Kad su bili negde na pola,odnosno kad su malo umirili aždaje u stomacima,počeli su da razgovaraju:
-Dodaj mi so.
-Evo,daj mi tu plećkicu...
-Naspi mi vina,masne su mi ruke...
-Nema,sa ću da naručim.
Okreće se da zovne kelnera,u tom času snimi onu ribu s tipom.Osmehuje joj se,dok mu između zuba viri oglodana koska,jagnjeća.
-Kelner,alo bre!
-Izvoli te gospodine?
-Da dođe još litar belog,sifon soda i odnesi onoj dami nešto.Pitaj je da sedne sa nama!
-Stiže.
Kelner donosi porudžbinu,u povratku svraća za sto gde su riba i tip,nešto im šapuće i ubrzo odlazi.Mladić se ustaje od stola,pažljivo prilazi majstoirma i učtivo im se obraća:
-Gospodo oprostite,ali dama je sa mnom u društvu....
Ovima ko da je samo to falilo,skaču kao opareni:
-Alo,seljak ne dobacuj za susedni sto!
Sledi uvrćanje ruke i pedagoške ćuške.
Lepše je s kulturom!