Prirodni fenomen, najšire rasprostranjen u Srbiji. Živi čovekoliki organizmi koji izgledaju i funkcionišu naizgled normalno, ali često imaju smetnje u signalima, pa njihove radnje otkrivaju ovaj genetski nedostatak. Jedna od glavnih karakteristika im je uporno ponavljanje istih grešaka.
Baki: - Alo, Bato, gde si, šta radiš?
Bata: - Šta je sad bilo?
Baki: - Možeš li da mi pomogneš? Ostao sam bez goriva.
Bata: - Opet? Pa, koji ti je ovo put? (Baca pogled kroz prozor. Dosadna novembarska kiša lije, vetar duva. Pasje vreme.)
Baki: - Jebi ga, nisam video da mi gori lampica, možda je crkla.
Bata: - Ti si stvarno bez mozga! Ovo ti je stoti put da ostaješ bez goriva. Kako misliš po ovom vremenu da upališ taj tvoj krš od dizela? Sigurno je povukao vazduh. Gde se uopšte nalaziš?
Baki: - Ma, tu sam kod MOL-ove pumpe.
Bata: - Pa što me zoveš, mentolu, idi do pumpe i sipaj gorivo u neku kantu, snađi se.
Baki: - Nemam para, ne daju mi.
Bata: - Uostalom, gde si tačno. Ima trista MOL-ovih pumpi!
Baki: - Na auto-putu za Novi Sad. Kad možeš da dođeš?
Bata: - Šta?!? Ma @%$%&^% #$#%@^!!! Jesi čuo! M’rš!Onda se Bata spakuje i, po ko zna koji put, ode po mentola bez mozga...
