У нормалном свету: велелепне грађевине у којима насмејани библиотекари услужују народ жељан знања и писане речи.
Уколико се налазе на територији Републике Србије, библиотеке сликовито осликавају ужасе социјализма и жал за Титовим временом, уз милозвуке Новице Здравковића и Саше Матића. Поред звука, библиотеке имају и специфичан мирис. Ко воли-нек изволи, знатижељни могу дегустирати и спознати и укус.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Koleginica bibliotekarka?
ja na neki cudan nacin volim miris biblioteke +
@ Joxane - КолегиницЕ библиотекаркЕ...
@ autostoper - Уме бити пријатан, понекад.