Virtuoz kariranih stonjaka i metalnih pepeljara. Njegove dvorane u kojima nastupa su najčešće sakrivene od očiju običnog sveta. Zavučene negde između zgrada i u najmanjim ulicama. Samo retki uspeju da je nađu. Samo onda kada ne traže.
Njegov instrument je puna čaša,a note rakijske suze koje sve više cvile kao violina kako se njegov nastup približava kraju. Vrsta muzike koju svira se kreće od klasike do baroka.Teme su iz života.
Njegov stajling nije bitan, kao ni njegov glas. Njegova publika, to su svi oni koji su tu. Nas par i konobarica.
Za razliku od virtuoza velikih dvorana, birtuoz dolazi pre svoje publike, i već je na podijumu kad i pre nego što se zastava digne. Tu je od jutros. Isto tako, on je i poslednji koji napušta scenu.
Međutim, njegova pesma nije gotova ni kad se spusti zavesa.
Mada, svi znamo kako se ona završava.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Odlicno, odlican stil pisanja
+
Sjajno, stvarno lepo napisano. Svaka čast za ideju i stil. + a bogme i *
Dobar je bučak.
Svaka čast, + i *
Gotivno ovo. Skroz.
Koja romantika :)