Biti crkveno sposoban

Nekada,ne tako davno ,imali smo obavezno služenje vojnog roka.Mladici,najčešće omladinci sa nekih šesnaest godina,išli su na obavezni lekarski pregled i tada im se dodeljivao rod vojske u kome ce sluziti svojoj državi.Tako je većina završavala u pešadiji,koja je i glavni rod vojske,dok su oni malo bolji ili srecniji dobijali PVO,auto jedinice i sl.,dok su oni sa manje sreće dobijali mornaricu.
Posto vojska više nije obavezna,omladina više nema tu sreću da služi svoju državu kroz obavezni vojni rok.

Danas se javljaju druge mogućnosti,kao što je služenje crkvi.
Ne treba ulaziti u to zašto je budalaština,već treba obratiti pažnju kako do toga dolazi.
Naime,u Srbiji se praktikuje u školama,već duži niz godina , veronauka.Na tim časovima se utvrdjuje ko je crkveno-sposoban,a ko ne!
Mnogi su skloni da pomisle da sva deca koja pohadjaju veronauku,automatski su crkveno sposobna,ali to nije istina.Ti časovi služe da se odvoji žito od kukolja i deca koja nisu mentalno pripremljena da jednog dana postanu posvećeni vernici SPC,odvoje na vreme,kao i da se kod one koja su crkveni kvalitet,na vreme zapocne sa indoktrinacijom.
Biti crkveno sposoban,nije isto kao i biti vojno sposoban.Kod vojske je bilo bitno da si jak,što pametniji,kako bi te mogla upotrebiti za različite zadatke,dok je kod crkve bitno da budeš sto gluplji.Postoji puno razloga zašto je to tako,ali je glavni taj što glupi ljudi ne razmišljaju,jedini su koji su u stanju da poveruju da je lik sišao sa krsta zato što je božiji sin!
Ovo je jako bitno,zato što sa takvim ljudima je lako raditi,lako ubediti da daju po 20 metara drva svake godine ,kao donaciju,da daju zemlju crkvi (obicno najbolju),novcane donacije i sl.,kao i da rade sve ono što bi neko pametan odbio da radi.