Stanje uma, u kom nakon niza raznih nesrećnih okolnosti, doživiš neku običnu, svakodnevnu stvar kao ultimativnu sreću.
Ništa ti ne ide od ruke. Danas, juče, čini se kao da je oduvek tako. Dođeš, odeš. Kreneš u školu i u busu zaboraviš grafički koji si radio dve nedelje. A onda u školi izgubiš pare. Gladan, jer si naravno, jutros zaboravio da doručkuješ. Kreneš kući, i dvaput te izbaci kontrola. Izađeš iz busa, a on te poprska do po' leđa. Dođeš gajbi, fala Bogu, jedeš i povratiš se malo. Taman pomisliš da je sve super, da si povratio svoju sreću, kad ono prc!
Sedneš, igraš malo online poker. Izgubiš sve do zadnjeg dinara. Jest' da su virtuelni, al' stvarno boli dok ti ih neka debela Engleskinja uzima. E onda, vođen onom starom "Ko nema u parama, ima u ljubavi" javljaš se jednoj maloj bosonogoj, koju pecaš već dugo. Onako, pun samopouzdanja, dobijaš mrvu drugarstva iz milošte i šut po sred duševnog dupeta tako jak da te lansira do Petrovgrada. E a onda dođeš na Vuku i napišeš nešto.- Jebotee, šest nula skor! AAAAAAA, tvrdim, nenadjebiv sam!
Jeb'o ribu, jeb'o pare, jeb'o poker, grafički, školu...biću pisac, da! PIIISAAAAC!!!
