Sevanje i grmljavina praćena olujnim vetrom pre pada kiše ili grada.
- Tako ti je to sine moj, prvo se desio Bljesak, pa zatim Oluja. Tu 1995. godinu većina nas pamti iako mnogi ne bi želeli da je se sećaju. Suze su padale kao kiša i slivala se niz napaćena lica koja su gledala pad svojih gradova i sela. Protivgradna artiljerija se povukla a Oluja je to iskoristila i uzela svoj danak. Danas na tom mestu su podignute humke. Urasle u korov i travu al' zauvek zabeležene u sećanjima svojih žitelja. Ako napraviš korak tom zemljom možda ćeš čuti vapaj istine al' i ona će završiti kao i njeni žitelji, u nekoj drugoj istoriji i na nečijoj tuđoj zemlji...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Previše ozbiljno za Vukajliju. +++