Нико и ништа. А живи живот рокенрол звезде. Буђење у рандом стану непознате лепотице, чешање муда, лењо зевање, па јутарња партија рвања са истом. Одлазак у кафану и "губљење" још једног дана на исти начин. Иако је безначајан делић, може се рећи и бенигни тумор демократски оријентисаног друштва. А ипак анархиста. Не подвлађује се никоме, ради оно што он хоће и како хоће. Степски вук са једном значајном цртом, он не пати, макар се то не види.

Године пролазе, а он се не мења. Жена? Деца? Јок, није он за везивање, а још мање за вођење уредног живота и васпитавање клинчадије. А и нема приходе. Стални је гост познате биртије, практично постаје њен заштитни знак, те и пије на црту. Никад није радио. Живи са родитељима и то му иде на живце. Јединствени примерак Хемингвејштине. Кафана, писање, туча. Само без писања. А можда и са. Уметник у правом смислу те речи. Није алкохоличар већ боем. Потенцијални самоубица. А ни он не на зашто.

И док га појединци карактеришу као пропалог студента Медицинског факултета, већина га и даље сматра за легенду, на конто старе славе. Увек пожељан у друштву јер одише неком узвишеношћу и кад се ваља у сопственој пегли. Бивша фаца која је сјебала свој живот и отишла у другу крајност. Као и многе легенде рока. Бледа сенка некадашњег бића. Његова природа све више излази на видело и изједа мит о Њему. И поред свега и даље је ту. Постоји.

Noćna ptica, kralj klubova, po mogućnosti švalerčina, onaj koji ima ogroman bol u kurcu za sve što se oko njega dešava, koji uživa u životu kakav god da je. Živi od danas do sjutra, nema budućnost i mala je verovatnoća da će je ikad imati. Idol mladih generacija koje žele da žive brzo, a klošar i ološ u očima starijih ljudi. Oko njega žene raznih kalibara, loša vina, polomljene čaše, pjesma i muzika, dim i blud koji se može osjetiti u vazduhu. Mi obični ljudi možemo da ga gledamo sa zgražavanjem, da bežimo od njega jer loše utiče na okolinu, ali njega za sve to boli kurac, onako od srca. On živi svoj život, ne preza ni od čega. Smatramo ga ludim, ali mu ipak, potajno, zavidimo.

Biblijska priča koja zagovara hedonistički način života. Bukvalno gledano, nije važno koliko ste tuđih života upropastili zarad svojih prohteva, nije važno koliko ste imanja proćerdali na najbolje ženske i kola velike kubikaže, važno je samo da se istinski pokajete. I mada je odavno utvrđeno da jedno izvini ne menja ljude, našem narodu ništa nije milije nego kada se jedna zalutala ovca vrati na svoj put.