Човек који је у кафани потрошио више година него новца.

Drugi naziv za notornog alkoholičara prožet lirikom.

Izraz koji se u današnje vreme koristi da napravi granicu izmedju lokalne šljokare, običnog pijanca i isto tako pijanca ali sa punim novčanikom i društveno priznate osobe. Poslednjih godina imamo trend pojave niza samoproklamovanih boema, pogotovo od kada je postalo veoma popularno da se pije u što većim rupama i birtijama. Nekada najveći boem Skadarlije bio je Đura Jakšić, koji je mnoštvo svojih pesama napisao da bi platio kafanski račun, a danas prisustvujemo facebook boemstvu, gde klinci od 16 godina ukoliko imaju okačene slike iz bar tri pijana izlaska sa punim pravom nazivaju sebe boemima i kafanskim ljudima.

Alkoholičar sa fakultetom.

Lokalni umišljeni momčić od 14-17 leta koji se razvaljuje na dnevnoj bazi, toliko da njegova jetra poprima oblik destilata alkohola najnovije generacije,naravno sve to u njegovoj glavi,u stvarnosti od 2 piva pada pod sto i dobija trajnu amneziju.Za njega je rakija previše ružna i više voli ukus jednog Džeka, iako o posvedočenim moćima rakije je uzaludno trošiti reči.
Njegove priče najčešće počinju sa "Joooj tebra kako sam se razvalio kao majka prošle...", a poenta te priče je samo puko navodjenje činjenice da se on razvalio, onesvestio i/ili povraćao. Čaše lomi tek onda kad ponese nešto više keša pri sebi pa da se to ne baci, onda lomii, pa kud puklo da puklo, a i kad lomi, lomi nekako usiljeno i sklerotično.
Kafane bira po odnosu cene i toga kolika je mogućnost da ga matorci tu uhvate, pre nego atmosferi i muzici. A o muzici da ne pričamo, pre bi izabrao polurazvaljenu šatru sa sisatom pevaljkom, neko kafanu sa muzičarima koji nemaju potrebe da skidaju odevne predmete sa sebe.
A za sebe kaze da je boem iako ni gram hedonizma nema u sebi i verovatno misli da je to neka gej sekta i da bi im svima jebao mater pedersku.

Onaj koji se iz kuće vraća svojoj kafani.

Човек који се разликује од обичног пијанца, не само по количини унетог алкохола у организам, већ и по комплексности пијанства описаног кроз периоде.
Класицизам-умерена и једноставна фаза у којој субјекат још увек задржава елементе разума и не ремети их значајно. Такорећи-у стању је разговетним говором да опише блаженство којем се приближава.
Реализам-фаза у којој субјекат реално сагледава последице свог стања. У реализму, боем је свестан да га кући чекају деца коју је он пре два сата требало да успава и жена која ће, реално, да направи гласни скандал.
Романтизам-најљубавнија фаза, где наш боем исказује љубав свима око себе, најчешће речима-куме, волим те ко брата, ја бих за тебе живот дао, метак примио, њиву продао...Фаза где платонска љубав прелази у речима објашњену платонску љубав, услед немогућности да се дела прикажу.
Барок-фаза где наш боем полако сазнаје све боје света где наступа претерани кич у његовом мозгу и где он полако излази из оквира сваке фазе са претпоставком релативне грешке да постоји још једна.
Хуманизам и ренесанса-наш боем, услед мрачног доба, проналази интересовање за дубине простора и за приближавање патосу као делу истог.

Pijandura sa diplomom.

Zato sto je smrdljiva neotesana pijandura previse grub izraz.

Алкохоличар са завршеном неком вишом школом...Да не би наше чувене писце,сликаре,глумце,неретко и докторе звали шљокарама,ето погодног назива-боем.Боеми су познати по томе да пре самог уласка у кафану изгледају веома лепо,сређено,учтиво...И за крај,боем који улази у кафану,и исти тај који излази из ње,не могу да се упореде.