Boemko

Boem u pokušaju. Obično je to neki klinac od šurnaest leta koji se loži na kafanske priče, alkohol i Tomu Zdravkovića. Od malena su za njega rendom porodična slavlja bila odlična prilika da, obučen u kariranu šulju sa podignutom kragnom, slično kao što je Siniša Mihajlović furao u svojim najboljim danima, i sa jež frizurom na koju se potroši i po pola tube gela, uživa u lumperaju starijih. Većina tih starijih rođaka koji su se veselili, pili i lomili čaše su klasični alkosi koji ispijaju piva ispred prodavnice ali su za njega oduvek bili boemi. Ljudi koji imaju dušu.

Elem, kako je alkohol kod nas Srba oduvek bio samo još jedna epizoda u odrastanju, tako je i prosečan boemko morao da prođe kroz ovu fazu sazrevanja. Neslavno kao i svi, na kraju krajeva. U petnaest - šesnaest godina je znala da ga pogodi neka Sinanova pesma, znao je da razbije čašu, da pusti suzu... Svi su na njega gledali kao na kretena i doživljavali transfer blama. Sada je odrastao. Više ne ide u kafanu.