Idem ti ja tako jednom kroz šumu, kad odjednom neko pištanje začujem. Pogledam bolje šta je to, kad ono jedna guja pišti u procepu, ni tamo a ni ovamo. Uzmem granu, razmaknem ono stenje, guja ispuzi, pa mi ljudskim glasom progovori: Hvala ti, čoveče, što si me danas spasio. Kada ti zatrebam, ti samo zvizni, ja sam sin zmijskog cara, i moj otac će doći da ti pomogne.
Idem ja dalje kroz šumu, preko potoka prelazio, kad ono odjednom u vodi nešto se šareni. Šta li će to biti, pomislim ja, kad imam šta videti: davi se leptir, veliki ko šaka čovečija. Ja se sažalih, pružih mu granu, on se uspuza uz nju, pa mi ljudskim glasom progovori: Hvala ti, čoveče, što si me danas spasio. Kada ti zatrebam, ti samo zvizni, ja sam sin cara svih leptirova, i moj otac će doći da ti pomogne.
Izađem ti ja iz šume, kući se vraćao, kad ono na pešačkom prelazu ugledam gde stoji jedna baba sa hodaljkom, ne može puta preći nikako. Ja se sažalim, pod ruku je uhvatim i preko puta prevedem. Tada baba ljudskim glasom progovori: Hvala ti, čoveče, što si mi danas pomogao. Kada ti zatrebam, ti samo zvizni, ja sam ćerka majke svih baba, i moja majka će doći da ti pomogne.
Prođe otad nekoliko godina, na sve te zgode ja sam bio i zaboravio, a zviždukao nisam nikako, ni da se zaboravim pa da nešto zasviram, jer sam neveseo bio, neka beda došla među narod, porezi i nameti se nakupili, radi i radi po ceo dan, ne možeš golu decu prehraniti, a kamo li da za tebe nešto ostane. Još mi žena umre od čume nekakve, deca mi ostaše, a ja ne znam šta ću s njima. I jednoga dana, zbog duga banci, na doboš kuću i sve u kući mi stave. Deca plaču, kažu: Tata, kako ćemo mi sada? Ja im velim: Strpite se, moji siroti, odoh ja da pitam majku. Čudno me gledaše, al ućutaše.
I krenem ja u goru, a sve u nedrima stežem konop što sam ga krišom iz štale izneo. Kad zađoh dovoljno duboko, izvadim konop, oko grane ga prebacim, omču napravim, i na vrat je namaknem. Mreti se mora, pa bog.
Tad se najednom setim zmije, babe i leptir, pa se od sve muke malo i nasmejah. Hajd da zviznem, rekoh sebi, pa šta bude da bude, neće biti gore. Zviznuh, kad ono sa svih strana povrveše zmije, nagrnuše leptiri i buljuk baba oko mene kao da iz zemlje iskoči.
Progovori prvi car sviju zmija: Šta je s tobom, čoveče, što to dušu hoćeš da ogrešiš, sebi život da oduzmeš? Ako je zbog bolesti, ja ti mogu pomoći. Ima jedna trava, ozdravnik se zove, očas ću ti je doneti, i svaku će bolest odagnati, ma koliko teška bila. I zdrav bićeš doveka.
Progovori druga mater od svih baba: Šta je s tobom, čoveče, gde će ti duša, s vragovima u kazanu da se kuva? Nego reci babi, ako si bez nekog dragog ostao, zna baba čini svakojake, da ih izgovoriš u noći bez meseca na raskršću, i kost iz mrtvačevog groba u reku da baciš, vratiće ti se u život kao od majke rođen ponovo. I živećete srećno do kraja života.
Progovori treći car svih leptirova: Šta je s tobom, čoveče, duše ne greši što ti je bog dao, nego gledaj kako možeš da se spasavaš. Ako je zbog ljubavi, ja čudotvoran cvet znam, ubraću ti ga, pa kad duneš u njega, ona će ti dotrčati, i ludeće za tobom dok vas smrt ne rastavi.
Stadoh pa pomislih: bolestan jesam, evo kičma me žiga već godinu dana. Da sam bez žene ostao, ostao sam, ima tome, a deca majke nemaju. Da u ljubavi sreće nemam, istina je i to, nije posle ženine smrti nijedna za mene htela. Al nije to što nude oni meni to što meni potrebuje. Sve nešto mislih, ali nikako da smislim kako nevolje svoje da se ratosiljam uz pomoć koju mi nude ovi čudni svati.
Počeh: Čujte, braćo i sestre, biću iskren. Niti zdrav sam, nit u ljubavi sreće imam, a i žena mi se nedavno prestavila. Nego, na doboš mi ode kuća zbog duga banci, a novaca nemam, posla nemam, siromah sam puki, bez igde ičega. Pa ako biste mi oko tog kredita mogli pomoći...
Pogledaše sve troje u mene, zgledaše se između sebe, pa zmijski car progovori: Ej, nesrećniče, kukala ti majka, od sveg zla, ti najgore napravi. Pa slep kod očiju svoj život upropasti. Pa decu svoju bez krova ostavi. Ej, čoveče, gde ti glava beše, i na šta si mislio?
Ja zapletoh jezikom: Uzeh kredit u švajcarcima... kamatna stopa bila povoljna, franak stabilan, paritet evra i franka... rekoše da se neće menjati, grejs period tri godine... a dobio i besplatnu karticu za petnes posto popusta u Tempu...
Zgledaše se zmija, leptir i baba, pa mi ovako jednim glasom progovoriše: Eh, bedni čoveče. Da si bez zdravlja, ljubavi ili koga milog ostao, sve bismo mi tebi povratili, i sreće bi imao, i da se ceo život veseliš. Mi dajemo ono što je nama od boga dano. A u vaše ljudske stvari mi ne diramo. Sad odosmo, a ti gledaj šta ćeš, pomoći ti nikako ne možemo.
I nestadoše isto kao što su se stvorili.
Držim sada rukama ovu štranjku oko vrata, ne znam šta ću sa njom. Vetar odnekud krenuo da duva ko da se pomamio, pa se grana mrda levo-desno. Kamen mi se klizav pod nogama klati, i nikako da se smislim: more, da ga izbijem sebi ispod nogu, il da skidam konopac sa vrata, pa natrag u selo. Čekam i čekam, al nekako
