
Преко оне ствари. На обострано незадовољство.
- И? Како је било на годишњици матуре?
- Па онако. Доста њих није дошло.
- Јел' био неко познат?
- Био Шоне.
- Па јеси попричао с њим?
- Ма испоздрављасмо се ту... Бог зна како... Изљубисмо се к'о да смо кумови, ал' после два минута смо сконтали да нема о чему толико да причамо...
У слободном преводу - нешто нарочито. Лепо, бајно, шљаштеће, квантитативно много, набуџено и упаковано у тегет сако и кравату.
Бог зна како је начин на који те жена дочека кад дођеш уморан с посла. Под условом да није пмс, да није радни дан. А ни викенд. "Дочекала ме Бог зна како; на столу француска кухиња, а испод хаљине ариљске танге, бајо мој".
Бог зна како је кад стриц из Швајцарске дође и извади сто франака у твом правцу. "Прошао сам Бог зна како; као Шабан на ромској свадби. Имаће за синглирање Лајпцига за викенд, из икса у 3+".
Одричан облик (у било ком смислу) испред фразе из наслова даје супротан ефекат од горе описаног.
- Ај идемо у кафић вечерас. Можда неке рибиџоне на'ватамо.
- Не могу, имам заказано са Слађом из средње.
- Опа, колико видим има да се заробиш код породице Копљар. Јесте Слађа врх, али пратећи објекти из њене породице те не миришу Бог зна како.
- Вала, јес' јој јебен ћале. К'о пијани Ирац.
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.