Preko one stvari. Na obostrano nezadovoljstvo.
- I? Kako je bilo na godišnjici mature?
- Pa onako. Dosta njih nije došlo.
- Jel' bio neko poznat?
- Bio Šone.
- Pa jesi popričao s njim?
- Ma ispozdravljasmo se tu... Bog zna kako... Izljubismo se k'o da smo kumovi, al' posle dva minuta smo skontali da nema o čemu toliko da pričamo...
U slobodnom prevodu - nešto naročito. Lepo, bajno, šljašteće, kvantitativno mnogo, nabudženo i upakovano u teget sako i kravatu.
Bog zna kako je način na koji te žena dočeka kad dođeš umoran s posla. Pod uslovom da nije pms, da nije radni dan. A ni vikend. "Dočekala me Bog zna kako; na stolu francuska kuhinja, a ispod haljine ariljske tange, bajo moj".
Bog zna kako je kad stric iz Švajcarske dođe i izvadi sto franaka u tvom pravcu. "Prošao sam Bog zna kako; kao Šaban na romskoj svadbi. Imaće za singliranje Lajpciga za vikend, iz iksa u 3+".
Odričan oblik (u bilo kom smislu) ispred fraze iz naslova daje suprotan efekat od gore opisanog.
- Aj idemo u kafić večeras. Možda neke ribidžone na'vatamo.
- Ne mogu, imam zakazano sa Slađom iz srednje.
- Opa, koliko vidim ima da se zarobiš kod porodice Kopljar. Jeste Slađa vrh, ali prateći objekti iz njene porodice te ne mirišu Bog zna kako.
- Vala, jes' joj jeben ćale. K'o pijani Irac.
