Odgovor prosječnog domaćina, pritisnutog kreditima, malom platom i sitnom djecom, na pomalo iritantno pitanje "Jebeš li šta?".
- Mićo prijatelju, jesi li to ti ili me oči varaju?
- Eee druže moj, kakav si mi?
- Dobro je fala bogu, ti? Šta ima čovječe? Nisam te vidio ima brat-bratu 10 godina!
- Tu sam, životarim, pomalo raduckam i tako... Borba druže, pa to ti je.
- A šta ćeš, nikom nije sjajno vjeruj mi... De mi reci jebeš li šta?
- Jebem, jebem... Boga, državu, sunce... Šta mi naleti.
- Hahaha pa što to majku mu?!
- Eee, pa šta mi drugo preostaje? Dva kredita, plata mizerija, djeca 'oće na ekskurziju, žena bi neki novogodišnji aranžman da uplatim a o svojim prohtjevima neću ni da pričam! Ne znam ni gdje udaram ni kako sve da postignem, vidiš da sam ofucan k'o papudžijski mačak. Nemam kad ni sebe da dovedem u red, a kamoli...
- Biće bolje, ne daj se.
- 'Oće, al' kad mi ašov i lopata zazveče oko glave.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Jako.
+++