Bogojažljivi vernici

Ја палим свећу, кретајући одоздо јер је логичније прво мртвих да се сетим...
Матора дртина ми прилази иза леђа и док свеће обасјавају моје брадато лице он ме заскаче као у најцрњем хорору са речима: "Извините што се мешам, али никад се не пале свеће одоздо, знате, обичај је да почнете од живих..."
Ја гасећи пламен са маскирних панталона потоплјених воском у себи: "Јебем ли ти мајку комунистичку до пре 10 година ниси знао шта је Хришћанство а сад ми попујеш овде пичко матора... еее, сачекаћу ја тебе једном испред старачког, па ћу да ти палим свећу прво горе па доле, маму ти мамину..." Затим ноншалантно настављам да палим свећу доле...
Исти бизгов се затим сагиње и боцка ме прстом по јакни, ја на ивици менталног понора покушавам да искулирам скота, али јеби га - не иде ми од руке. Општим му ја ту мало са целом лозом од Немањића на 'амо млатећи Зипом испред ћоравих ли му очију, цела црква се окреће да види призор "сотоне" како искаљује сав свој бес над јадним и "недужним" декицом, када се представа завршила, збуњени чича ми објасни како слабо чује и како би било лепо и "хришћански" да поновим, и како се такође свеће никада не пале упаљачем него искљућиво шибицама, излазим из цркве, набрзака смуљам неки "прекрст" и излетим напоље да запалим коју док клинке се клинке у марамама крсте и запиткују пизду комунистичку да ли је добро...