Dobronameran, savestan građanin koji će te uvek bez obzira na manjak vaše zainteresovanosti uputiti ka ispravnom, i jelte "hrišćanskijem" običaju.
Ja palim sveću, kretajući odozdo jer je logičnije prvo mrtvih da se setim...
Matora drtina mi prilazi iza leđa i dok sveće obasjavaju moje bradato lice on me zaskače kao u najcrnjem hororu sa rečima: "Izvinite što se mešam, ali nikad se ne pale sveće odozdo, znate, običaj je da počnete od živih..."
Ja gaseći plamen sa maskirnih pantalona potopljenih voskom u sebi: "Jebem li ti majku komunističku do pre 10 godina nisi znao šta je Hrišćanstvo a sad mi popuješ ovde pičko matora... eee, sačekaću ja tebe jednom ispred staračkog, pa ću da ti palim sveću prvo gore pa dole, mamu ti maminu..." Zatim nonšalantno nastavljam da palim sveću dole...
Isti bizgov se zatim saginje i bocka me prstom po jakni, ja na ivici mentalnog ponora pokušavam da iskuliram skota, ali jebi ga - ne ide mi od ruke. Opštim mu ja tu malo sa celom lozom od Nemanjića na 'amo mlateći Zipom ispred ćoravih li mu očiju, cela crkva se okreće da vidi prizor "sotone" kako iskaljuje sav svoj bes nad jadnim i "nedužnim" dekicom, kada se predstava završila, zbunjeni čiča mi objasni kako slabo čuje i kako bi bilo lepo i "hrišćanski" da ponovim, i kako se takođe sveće nikada ne pale upaljačem nego iskljućivo šibicama, izlazim iz crkve, nabrzaka smuljam neki "prekrst" i izletim napolje da zapalim koju dok klinke se klinke u maramama krste i zapitkuju pizdu komunističku da li je dobro...
