Kao bebe smo znali za crno beli svet i bilo je jednostavno : gladan/sit, odmoran/pospan, suv/upišan...
Kao klinci smo počeli da širimo spektar boja : gladan sam, ali mi se jedu samo kolači....Predstava o svetu oko nas se usložnjavala.
Kao adolescenti smo znali za mnogobrojne nijanse, spektar osnovnih boja smo već savladali. Tada nismo mogli da se odlučimo za odgovarajuću nijansu, nekad ni boju. Birali smo, često i pogrešno i postepeno učili o svetu oko nas. Tada nam se i dalje činilo da je sve to vrlo prosto.
Kao odrasli, sa bogatim životnim iskustvom, uspevamo da dodamo nijanse osnovnim tonovima, da oduzmemo ton drečavoj i zaslepljujućoj boji.
Starijim ljudima se spektar sužava i prepoznavanje nijansi se otelo kontroli. Kolorit nestaje...gladan/sit...zdrav/bolestan...
