"Simpatične" persone, nadaleko poznate po svojoj nesimpatičnosti. Da, "simpatične" su baš zbog toga što su nesipmpatične - iritantne, dosadne kao stenice, tvrdoglave i nadobudne. Prosto se čovek zapita: "Koja majka ovo može da voli?"
Elem, takvi pripadnici ljudskog roda žive za to da idu iz krajnosti u krajnost, da se drže svoje neke putanje koja je rekla zbogom logici još u vreme dok je Begradski fantom izvodio svoj performans po Slaviji. Takve persone se drže svoje priče, svog viđenja stvari oko sebe i svojih stavova i umiru za to, iako je činjenica da greše. Veoma, veoma greše.
Veruje se na su njihovi pra-preci, odakle je potekao i naziv, bili od burbonske brlje i tekiličaste kabeze odvaljeni jenkiji, koji su po vaskoliko-šarenolikom Divljem zapadu Ujedinjeno-sjedinjenih Američkih Država tražili svoju sreću. E, ti jenkiji (da - baš ti Bili D Kidovi i ostali revolveraši) su mologo voleli da se opijaju i da se međusobno boksaju. Prvo udari jedan, pa onda drugi, pa opet prvi i tako se utepavaju do iznemoglosti. Tačnije, dok jedan od njih ne padne. Caka je što su to takve inatdžijske dijabolčine, da nijedan neće da poklekne, nego na silu nastavlja sa agonijom.
Današnji bokseri tog kalibra se ne tuku pesnicama već rečima, ali je sistem rada apsolutno isti: puno pričanja, puno lupanja, držanje za izgovoreno iako nema veze sa vezom i tako do pobede ili poraza (uglavnom poraza).
