Bolje stomak od piva, nego grba od posla

-Dobar dan, čika Milisave... kako ga tučeš po toj vrućini, meni slatko dok te gledam. 'Ajd odoh do prodavnice da uzmem i ja jedno. Tebe neću ni da pitam, znam da hoćeš...
-Sinko, 'leb te jeb'o... pa, čikom si me zvao dok si bio dete i još me zoveš tako... sad sam za tebe Mile...
-'Ajd da smo živi i zdravi...
-Uhhh, k'o mleko... nego, podgojio si mi se malo. Vidim, već si i stomačinu dobio.
-Sine, šta da ti pričam... bolje stomak od piva, nego grba od posla. Veruj ti Miletu, mnogo se lepše osećam. Radio sam tolike godine kao varioc, ma kakav kurac, nisam ličio na čoveka... a, sad. Gledaj kakav delija, hehehehehe...
-Nema te bre, u državi... Pa, teta Zora ništa ne prigovara? Verujem da joj smeta. Jebote, ja kad god prođem, ekipa je tu. Vas pet i bijete po pivu...
-Sine, Mile je prošao ogromne škole. Čak i onu najtežu... školu života. Svašta sam ja sreo. Vidi ovako... svi te gledaju kao nekog naučnika, jebeš mu mater... ma, kakav naučnik... kao akademika.
-Čika Mile, to je...
-Ček' sekund samo, da dovršim misao. Ja nikad nisam jebao tu školu, iskreno, nije me zanimalo. Ali ti moraš, nemoj da čujem...
-Ja sam diplomir...
-Uuu, Bog te... 'oćeš ućutati? Meni i ne treba škola za ovu bagru. Ja posle osmog piva i najjednostavnije misli govorim veoma složeno, tako da se tu nivelišem, ako me razumeš...
-Da, da... al' i ti ga preteruješ... kol'ko stučeš u toku dana?
-Bar tri'es'... Zora me je naterala da pijem, ne mogu očima da je vidim od kako smo stalno zajedno, znaš, nema posla, pa po ceo dan... al', nikako da stignem da joj se zahvalim. Osećam se kao mladić... jedino, ne volim ono poslednje pivo... na kraju dana.
-Što?
-Pa, zato što je poslednje taj dan... ko da čeka do sutra, hehehehe...
-E, Milence... moram d'idem... čeka me ova moja, vraća se sa posla, pa nakupovala nekih sranja, moram da vučem, jebeš mu mater... Bogami, vidim da ćete i vi uskoro jednog člana da primite, kako je krenulo... što ti kažeš... ako me razumeš.