У незахвалном свету се свакодневно мучимо градећи кулу од згужваних карата која ће представљати наше манире и богат речник. Свакоме се омакне да овако заврши реченицу, обично са малом паузом за уздах и издувни вентил, закључивање поенте или интелектуалне надмоћи.
-Не можеш тако да причаш са мном!
-Како? Овако уљудно? Овако стерилно и досадно? Нико ти се пре мене није обраћао са поштовањем, никоме није стало да ти каже шта мисли, нико те бре није питао шта ти мислиш! Била си дугонога играчка за кревет, више пажње је видео онај фикус тамо! Ти, начитана, способна, понашаш се као дериште, тако ти је лакше јер...
-Ја...
-Нисам завршио реченицу, опрости! Тако ти је лакше јер си у животној колотечини малоумног женског инсистирања на глупости и ограничености, и лако те је натерати да пригрлиш такво понашање и у кући. Е не може, са мном не може, са мном ћеш бити човек саздан о довршених мисли или нећеш бити са мном, ДА ЛИ СИ МЕ ЧУЛА?!...
-Ч...
-...'Боте курац.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
ODLIČNA!
MOŽE NA NASLOVNU! *+