Srpsko prezime.
-Gde si, brate? Šta se radi?
-Ništa... Evo čekam da stigne Božić.
-Brate, jesi ti prs'o?! Kakav Božić te spopao u sred avgusta?!
-Ma dužan mi nešto, ako sad ne dođe sa parama ima da mu odšrafim glavudžu.
Dan u godini na koji ne valja umreti jer ćeš biti mrtav cele godine.
Dan kada Milka Canic umesto 'Dobro Vece' izusti 'Hristos se rodi'
Voditeljka:....Nas supervizor veceras je kao i uvek gospodja Milka Canic...
MC: Hristos se rodi!
Kako svinje zovu Božić?
Smak svinjeta.
Dan oporavka od posta.
Praznik koji ograničava kretanje, i smanjuje ga do tolike mere da se svako kretanje za vreme ovog praznika svodi na ustajanje iz kreveta, odlazak do trpezarije, do vc-a i nazad do kreveta. I sve tako u krug : krevet-trpezarija-toalet-krevet- trpezarija...
Jedinstvena prilika da se otac i sin, koji rijetko pokazuju emocije, izljube!
Dan za obračune. Naime, po predanju, na današnji dan treba rešiti sve nesuglasice koje imate.
Božić je, Božić je
pucaju prangije...
Drevni Hrišćanski običaj prejedanja u 6h ujutru.
Dan na koji možeš da radiš sve pod izgovorom "valja se."
Aj popij jednu, valja se!
Aj malo da pripucamo, božić je, valja se.
Daj detetu nešto, valja se.
Prilika da se svi dobro napiju i uz povike pjesme "Bozic je Bozic je pucaju prangije" odu u crkvu. Inace nekada najljepsi hriscanski praznik, a danas izgovor za stanje u kojem cete se sledece jutro naci.
Moja baba : (Krsti se)...Danas nista vise nije sveto !
Mali bog.
Praznik kojim se slavila zimska kratkodnevica i ponovno rađanje Sunca u mnogim drevnim kulturama. Onda je došao car Konstantnin koji je pokušao da ujedini podeljeno carstvo pod jednom religijom. Da bi to postigao, u nju je smućkao običaje pagana da bi ih isti lakše prihvatili i tako je Isus, inače jedan od mnogobrojnih solarnih božanstava, dobio svoj rođendan.
Božić je hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
Tako bar kaže prva rečenica sa stranice "vikipedija". Vrijeme blagostanja, ljubavi i darivanja. Ljubav pršti na sve strane. Pršte petarde. Pršte rafali. Šestog u podne me budi “Ne volim te alija” popraćen pucnjavom i lomom iz traktorske prikolice na koju je okačen badnjak. To je valjda znak da je počelo. Kolektivno srbovanje, prejedanje i opijanje. Veoma blaženo Ii duhovno stanje, moram priznati.Blata do pasa, ne zna se ko gdje ide i ko koga mrzi, voli, ljubi, grli. Nemoguće je naći normalnu kafanu za sa mirom sjesti i popiti piće. I sam upadam u svu tu odvratnu mašinu uz solidnu dozu alkohola i zabavljam se, kako bi rekli, sa svom ostalom rajom. Otac mi u 8 ujutro upada u sobu sa riječima “Diži se, idemo kod bake i dede.” Ustajem, mamuran, blago pijan, ljuljam se onako pored kreveta. Gadim se sam sebi. To i jeste trenutak koji čekam, taj divni Božić sa bakom i dedom. Baka, koja je slijepa svake godine pravi česnicu i stavlja kovanicu u nju. Sve počinje fino, porodično, vesela i mirna situacija uz blage pošalice od strane mog oca. Naravno, nakon nekih sat vremena u priču se uvlači politika i postaje zamorno. Muka mi je od razne hrane koje sam se prejeo. Muka mi je od sokova, sinoćnjeg alkohola i nesanice. Odlazim kući, onako, vučem se k’o ranjena lisica. Ložim vatru i liježem da gledam TV. Misli mi lutaju neka 2 sata i odlučujem se za novi podvig današnjeg dana: Otići ću na kafu ! Odlazim do dvije kafane u koje izlazim i nijedna ne radi. Dan je već poprilično odmakao. Napolju minus. Prevrnute kante za smeće, razbijene flaše po cesti. Sve nekako odudara od onog finog, malo čistog mjesta koje nazivam svoj grad. Pijani ljudi još uvijek sjede u kafanama brljaveći uz srpske pjesme. Ljudi uopšte ne shvataju poentu.
Hristos se rodi !
Dan koji studenti iz provincije provode kod kuće. Obično ih sačeka meze (slana pršutica, beli mrs' - sir, kajmak;) i prasence, ono sto uglavnom iz više razloga ne jedu tokom studentske godine i pri odlasku u Velegrad koja 'iljadarka za "sretna puta".
Nikad se nisam nešto slagao sa ćaletom. Serem, plašio sam ga se smrtno kad sam bio mali, posle sam gledao što manje da budem kući, a onda kad je ostario, tada sam ga sažaljevao. Bio je prek, i uvek pijan. Čak i za slavu. Nije prolazio praznik a da se ne oleši od nove dudovače, jer staru nikad nismo imali, nije bilo vremena da odstoji, odmah se salivala u grlo do obeznanjivanja.
Samo za Božić nije pio. Pričao mi stric da ni deda nikad nije liznuo za Božić, valjda neka tradicija. U prvom svetskom ratu bila neka bitka baš na Božić, nekom pretku pukla mina kraj glave, kad je otvorio oči, opipao se, sve ostalo na mestu, otad nije pio, i to se prenelo na celu porodicu.
Sećam se, uvek smo petog klali pečenicu, nije me terao od sebe tih dana, gledao sam sa strane i upijao znanje. Znao je i da kaže po koju mudru, i svaku sam zapamtio. Čak se nekoliko puta meni lično obratio. Kad se uredi ide se časkom po badnjak i posle je nosimo kod Miće pekara da se peče, a idemo po nju šestog ujutru, i tako stoji ceo dan, ne smeš da je pogledaš a kamoli da je pipneš. Uveče se zapali sveća pa se pomolimo Bogu, unesese se pečenica, baca kukuruz, pijuče, i na kraju večera na podu uvek, kao Isus Hristos, jede posan pasulj sa hlebom. Na Božić ujutru opet molitva, česnica i Božićni doručak...
Ja sam malo okrenuo, slabo pijem, skoro nikako, najviše možda za Božić, više prospem njemu za dušu.
