Kao u nekom začaranom krugu, gde ne možeš da provališ gde je tačka polaska odakle je umetnik sve to započeo i krenuo da crta, pre nego što si se osvestio da je Božić prošao, već te grize neki mali crv u glavi i izjeda mišlju da već trebaš da se psihički spremaš za sledeći. Kako više Božić i po samom priznanju “ovderođenih” nema više ništa sa religijom, već samo sa konzumentskim poimanjem istog, dolazimo do jedine stvari koja je tu bitna - lova. Istini za volju, ima neke veze i sa širenjem radosti, ali kako to sad izvesti kad u današnje vreme i orgazam mož da platiš?
Samo kupuj, brteuu. Mnogo, ne da pređe stvar iz ruke u ruku, simbolično, kako te učili da “se valja” nego da ti treba jedno makar 2-3 ture autom da prevezeš poklone koje si isplanirao da pokloniš za omanju porodicu. Nema veze ako si kupovao gluposti, bitno je samo da se kupi mnogo, neka su i gluposti, što da ne, pa ionako se do februara sve po radnjama bez problema menja.
Ništa manje se ne računa kao napor, i ako to nisi izveo, e pa brate mili, nisi se integrisao, slaba ti je vajda, možeš slobodno da se preseliš u Malu Ankaru, iako ne klanjaš, pa muči muku tamo sa ostalim gastosima koji ne poštuju takve svetle tradicije, eno ima ders više puta dnevno, za tamo si, nema veze što ne klanjaš. Najpametnije ti je da se pokriješ ušima i nastaviš da se smeškaš kroz zube dok izgovaraš strogo poslovno “Frohe Weihnachten” prikrivajući činjenicu da si detetu kupio igračku a ženi neku sitnicu.
Kupuj brate mili, misliš da se 13. i 14. plata dobijaju da bi štedeo, letovao ili gradio kuću u Malajnici? Oprem ti ga sponabutam, i to žustro! Nisu ti ovo sedamdesete, tarzančino neuka, samo ti teraj svoju politiku da ćeš jednu platu da pojedeš a sa drugom kuću da gradiš i dalje, sjebao si se, Sebastijan Kurc te samo iz prikrajka gleda, na tebi se bazira studija o novom paketu mera kojim će se život čuvenim Auslanderima zagorčati još jače, a mlad je on, sposoban, tek treba da šuknjava, u punoj je snazi.
Ali ne budi glup. Nisi valjda lud da nov televizor “decama” kupuješ pred Božić, kad sve poskupi? U septembru se to kupuje, žgadijo neiskusna. Tad padnu cene, pa ih onda čim se okiti grad, a to je negde već krajem oktobra, polako pumpaju, pumpaju, dok ih ne napumpaju do granice pucanja, a što je ustvari optimum koji je makar polovina prosečne plate, a svi znamo da širenje radosti nema cenu, neka te neki drugi dan boli glava kako ćeš da platiš račune. Zato nauči lepo još malo tvog tarzanskog nemačkog u kome glagole i dalje posle 20 i više godina provedenih po Švabijama govoriš u infinitivu, pa čitaj novine, prelistavaj ponude dok ti se u glavi ne zavrti od modela, cena i različitih ponuda, red je da se ispoštuje, nema veze što ne kontaš ono što piše sitnim tekstom, to će ionako banka da reši, ti ćeš kao i do sada samo na arbajt.
Obraduj svoje bližnje kako priliči, da se zgotovi jelo, da se domaćica lepo umije, pa da zamesi, da obari, da pripeče, da isprži, da skuva, sve kako doliči jednoj domaćinskoj kući. Da se jede, nema veze što si se sledećih pola godine sjebao od kredita i što ćeš dve trećine spremljene hrane da baciš, mora da se toga dana pokaže da se ima. Kako ti prijatelj poslao onaj SMS, hahaha jeste lud, sve da puca na vitamin CE, jagnjenCE, prasenCE, može malo i jarenCE, ostani dosledan tradiciji, nema veze što deca ne vole masno pa odvajaju “ono belo” dok se mršte.
A kad preživiš praznike pa prođe i Nova godina, seti se kako si Badnji dan i Božić kao dete slavio, pa ponovi sve kao za katoličke praznike ako imaš muda. Mada čemu, ionako se to sve pada u radni dan, mora rano da se legne, još ranije da se ustane. Arbajt neće, ne sme i ne može da čeka.
