Većina serija ih ima. Emituju se na američkim televizijama baš u to doba na koje se odnose i time na indirektan način pokazuju značaj praznika za porodicu, samce i trgovinske centre. Da ne pričam o tome što takvim epizodama nerviraju srpske gledaoce kojima puca kurac za dan zaljubljenih i dan zahvalnosti (malim slovima).
Mali kontraprimer (koristim srpske praznike i američke glumce, odnosno kako bi bilo i nama zanimljivo).
1) Klanje svinja - tzv. 29. novembar. Čejs i Foreman drže nogice svinjčetu dok ga Haus gleda i onako cinično mu objašnjava da Boga nema i da je za njegovo zdravlje najbitnije da mu se amputira glava. Sa strane pored kazana stoje Kameron i Hadli i oštre noževe na Kadinim sisama. Taub priprema vodu za šuridbu. Gledaoci oduševljeni. Prihvaćena skrivena poruka o kratkom i besmislenom životu svakog pojedinca, koji jedino dobija smisao ako taj isti pojedinac da svoj život za druge.
2) Krsna slava - Sv. Nukleanije. Džejk Grin i Erik Grin dočekuju goste pod šatrom. U sledećoj sceni Rob Hokins seče kolač šmajserom dok se Džona Praus i Džonston Grin raspravljaju o trenutnoj političkoj situaciji u nezavisnoj državi Teksas. Glavni snabdevač trljanicom i jedinom preostalom majonez salatom Dejl Tarner. Sto postavljen u ćirilično P slovo. Gledaoci oduševljeni. Prihvaćena poruka o nastavku tradicije i običaja u teška nuklearna vremena.
3) Sečenje badnjaka - 6.7. - Kristofer i Silvijo dolaze sa pušketinama kod Tonija Soprana i čekaju ga dok se on tri puta ne prekrsti ko što je red, dok pije rakiju domaću sa Polijem. Onda se ubace u Ladu Nivu i krenu u Džerzijevske šume da trse badnjak i pričaju o mafijaškim poslovima bezbedno jer ih tamo niko od FBIaja ne čuje jer su skupa sa izdajicom Pusijem otišli na drugo mesto da seku badnjak. Gledaoci oduševljeni. Prihvaćena poruka o značaju porodične i poslovne tajne u teškim vremenima i o pravom prijateljstvu koje ne poznaje reone za plasman droge.
