Populacija koja opstaje i u najtežim mogućim uslovima. Konkretno, pred najvećim alkoholnim podvizima i u svim stanjima do kojih alkohol može da dovede. Ti si mi brat, ali ne onda kad mi daš dva'es kinti za perecu ili mi nabaciš zgodnu konobaricu za jedno veče, već kad si tu da mi pomogneš onda kad ja mislim da je glavni grad Srbije Francuska, kad jebem mater Kinezima što su udarili porez na zemljište i kad spuštam gaće do kolena kako bi i moj Đole vid'o sveta. E, ako si tad tu, da mi lepo preporučiš jedan fin lavor gde mogu svu kolotečinu da iscrpim, ti si laf. Ne moraš mi ni objašnjavati da Francuska nije naš glavni grad, to tad nije ni bitno, ali je bitno da si uz mene dok to mislim. Drugi će nas gledati mrko, misliti u sebi "vidi raspalih pijandura", ali nas će boleti izraslina između prepona, jer mi život živimo punim plućima. Metaforički rečeno.
-A večeras? Burazeru? 'Si za?
-Kako ne, boktemazo, kontam da ću danas više da povratim nego popijem.
-Ali uz čiju pomoć?
-Pa mog ortaka po lavoru, prika.
-E, jeb'o te kurac pijani.
