Dozvola za brak koju izdaju roditelji svom detetu posle upoznavanja potencijalnog zeta/potencijalne snaje koji/koja ispunjava njihove standarde.
Negde na Rudniku...
- Mama! Tata! Stigla sam!
- Ooooo, zdravo, ćero! Dobro si se setila da dođeš! Dobro mi došla!
- O, ćerko, pa gde si ti ljubi te majka! Pa nije Beograd preko sveta da ne možeš da dođeš!
- Zdravo tata! Zdravo mama! Pa imam mnogo obaveza u Beogradu. A ovo je Neven.
- Kako, bre?
- Neven, drago mi je. Ljubim ruke, gospođo. Ja sam Milenin dečko.
- A?
- Tata, ovo je moj dečko i moj budući muž. Znaš, verili smo se. Neven je peta generacija Beograđana, završio je menadžment, radi u jednoj agenciji koja izdaje razne sertifikate, a takođe i za jednu nevladinu organizaciju koja se bori za mir u svetu. Dosta putuje, pa nemamo mnogo vremena za neku veliku svadbu. Venčaćemo se u Beogradu, u opštini, nećemo u crkvi, nismo planirali da zovemo nikog osim porodice.
- Čekaj! Kako to te je zaprosio, a da nas nije pitao? Kako da ne pravimo svadbu? A rodbina? Kako nema venčanja u crkvi? Pa kako ljudima na oči da izađem kad im kažem da mi se ćerka udala, a nisam ih zvao na svadbu.
- Pa, gospodine, ovo je 21. vek, nadam ste da ste izdigli iznad tih nazadnih običaja kao što su traženje devojčine ruke od roditelja, venčanja u crkvi i prejedanja na svadbama.
- Slušaj, sinko! I da je triesti vek, ovde kod nas na Rudniku se zna red.
- Ali to je apsolutno nepotrebno. Venčaćemo se u samo opštini jer sam ja ateista i nisam kršten u crkvi. Znate, ima dosta posla u nevladinoj organizaciji: "Svetski mir" koju sam osnovao sa svojim kolegama i u saradnji sa američkom amabasadom i mi slažemo da religija samo koči napredak naše civilizacije. Inače, pošto se bavim izdavanjem različitih sertifikata, vi možete da mi se javite, ako Vam bilo šta bude bilo potrebno.
- Ne veruje uz Boga! Nije kršten! Američka ambasada! Zet - strani plaćenik! Kad se sad nisam šlogirao, nikad neću! Jorgovankaaa! Daj pušku!
- Tata!
- Dragutine?
- Milena, marš u kuću! Jorgovanka! Rek'o sam nešto! Pušku!
- Gospodine, kako možete? Ponašajte se civilizovano!
- Marš iz dvorišta! Ja ovde izdajem sertifikate, i to bračne! Ja lupam pečat, ti mi nećeš u kuću!
________________________________________________________
Negde u Smederevu...- Ognjene, da te otac pita nešto. Je l' ova tvoja ima običaj da ustaje pre 11 ujutru? Celu noć se šetkala, kupala se pet puta noćas, hidrofor samo bije celu noć. Pomisliće komšije da čuvamo slonove u podrumu. Je l' ova zna nešto da radi po kući, da kuva, da čisti, da ide u nabavku ili se samo kupa i sređuje po ceo dan? Jesi li ti ovo planirao da nam u kuću dovodeš?
- Znaš, ćale, Eleonora je diplomirala svetsku književnost, zdravo se hrani, redovno džogira, a pošto piše, a kaže da joj je noć najbolja za stvaranje jer tada ima inspiraciju, a tuširanje joj pomaže da bolje misli. Ne zna kuva, a planira da uzme kućnu pomoćnicu kad se preselimo u moj stan na Čukarici.
- Koji tvoj stan? Taj stan se još vodi na mene.
- Pa ona kaže da je vreme da mi ga prepišeš, jer kaže da ga nećeš u grob poneti, a i Milivoje je dobio novu kuću.
- Opa! Ona kaže! Nije mi ni u kuću ušla, a već pravi rusvaj. Il' će da se ponaša kako je red, il' ja stan prepisujem Milivoju.
- Daj, bre, ćale! Koji ti je? Kako Milivoju i stan, kad već ima kuću? A ja!
- On je bar domaćicu doveo u kuću. I ona ima fakultet, al' zna red. Troje dece mu rodila, njemu još jednu kuću da sagradim, neću da žalim.
- Ali ja nikad nisam voleo te domaćice. Ja volim emancipovane devojke.
- Ne voliš domaćice nego ove belosvetske. Pu! K'o da nisi moj! Bolje da sam te na zanat dao, bio bi čovek, umesto što sam te slao u Beograd da studiraš. Ja ti rekoh. Il' će da pokaže kakva je domaćica, il' ništa od stana... ovaj braka. Ja sam taj koji u ovoj kući izdaje bračne sertifikate. Ščuo?!
