Uglavnom se koristi kada je osoba sigurna u nešto do te mjere, da se kune u brata, ako ga ima. Međutim, postoji i situacija kada osoba nema brata, a u svojoj priči zaobilazi istinu (iliti prostonarodski rečeno, laže), onda se kune u brata, da bi ispala što uvjerljivija. Takođe se može koristiti kada se u potpunosti slažemo sa nečijom izjavom, nebitno da li imamo brata, ili ne.
Situacija br. 1:
Osoba 1: Koje je ono godine Jugoslavija osvojila prvu zlatnu medalju u košarci?
Osoba 2: Ja mislim da je 1970.
O. 1: Ma nije, ja mislim da je ranije!
O. 2: Nije brata mi, nego je 1970, sjećam se k'o da je juče bilo!
Situacija br. 2:
O. 1: Brate, da vidiš kakvu sam malu jebao sinoć, to je ludnica. Mala se jebe k'o štuka.
O. 2: Zar nisi išao sinoć kod babe na slavu? Pričao si da ćeš da ideš, da to nikad ne propuštaš....
O. 3: Jeste, što lažeš majke ti?
O. 1: Jeb'o sam je, eto brata mi!
O. 2: Ali, zar ti nemaš sestru?!?!
Situacija br. 3:
O. 1: Jbt koja je glupost bila sinoć na žurci, smorio sam se k'o nikad u životu.
O. 2: Brata mi....
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Dobra. +++
Fala vi. :)