je ono na čemu se insistira u vojsci i knjizi šanka.
Vojska svoje brojno stanje utvrđuje prebrojavanjem,poznatim kao na parove razbojs'!Dok kafedžije to isto rade sa crtalom,podešenim drvenim instrumentom sa podeocima,koji se naslanja na odgovarajuću ambalažu.
U vreme jednog od mnogih ratove s kraja prošlog veka,zaluta jedna omanja vojna formacija(desetina)u brdima Zapadnog Balkana.Odvojeni od jedinice,bez starešina su se teško snalazili.(komanda bato,bez komande ništa,ni na pišanje.)
Lutali oni tako danima izgubljeni,dok nisu naleteli na neprijateljske formacije.Dogovore se da se prebroje,da bi znali s kakvom silom raspolažu.
Počnu da broje i nikako da se usaglase koliko ih je.9 ili 10.Desetorica ih je bilo na početku,a sada kako ko broji,ima jedan manje.
Jedan malo bistriji među njima dođe na Kardeljovsku ideju da se svi oni poseru pa da posle prebroje gomile i tako da utvrde brojno stanje.Predlog aklamacijom bi prihvaćen,ovoga postaviše za desetara i prionuše na posao.Na komandu novog desetara,krenu sranje.
Posle desetak minuta pristupi se utvrđivanju brojnog stanja.1,2,3,4,5,6,7,8,9,10!
-Deset nas je,reče desetar.Jebem ti život,ima nas više među govnima nego među ljudima!
