Bubanjski zadušničar

Autohtona vrsta psa koja egzistira na području Nišavskog okruga. Mnogi stručnjaci ga svrstavaju u grupu DODŽ-eva, međutim najbliži srodnici ove vrste su Lubeničar i Traktorski gonič. Od ovih dveju skupina razlikuje se samo po načinu ishrane, jer pomenute vrste spadaju u svaštojede, dok se je naš Bubanjski zadušničar tokom evolucije prilagodio novom režimu ishrane. Naime on se hrani samo par puta godišnje (u vreme Zadušnica). Jede isključivo sedamnaestice (odvratne zelene šestougaone bombone, koje tako nazivamo zato što se idealno uklapaju u otvor okastog ključa fi 17), a takođe voli da pojede i vanilice (bez vode, što je praktično nemoguće), oblande, orasnice, galete, poneki stručak lale, negro bombone i sve ostalo što se u ovo doba godine može naći na Novom groblju. Od tečnosti u svoj krhki želudac unosi 'Benni' sokove, kafu kao i poneku rakijicu (koju poliže sa betona ukoliko je ista prosipana za pokoj duše). Ovakav režim ishrane objašnjava hiperaktivno ponašanje ove vrste, zlu narav, neustrašivost kao i povremeno onesvešćivanje u vreme letnjih zadušnica. Da li treba napomenuti da je životni vek ove vrste veoma kratak, zbog ubrzanog tempa življenja i unošenja raznih po organizam štetnih supstanci.