Laž! I to ona najveća. To je poziv da lažeš, ali da to toliko dobro uradiš da deluje kao da stvarno misliš.
- Izvolite, šefe.
- Vidite ovako, kolega, pošto je stanje u preduzeću haotično, dakle, recite mi iskreno šta mislite o meni kao šefu i firmi uopšte i šta treba da se promeni. Budite sigurni da se neću naljutiti.Iz ove situacije jedino laž rešava stvar. Evo šta bude kada se kaže istina:
- Hoćete iskreno, šefe? Evo, ovako. Mnogo loše vodite preduzeće, favorizujete ljude koji su očigledno došli preko veze, a pojma nemaju da rade taj posao, a i dotični mislim da su blam za preduzeće i ljudski rod uopšte. A i za vas mislim da se jako plašite direktora, a tu frustraciju projektujete na nama, morate i na tome da poradite.
Posle ove rečenice postoje dva završetka:
1) Fino, dobićete sutra otkazni list. Ako vam se ne sviđa, ne shvatam šta tražite onda ovde.
2) U redu, kolega. Hvala vam na iskrenosti.Naizgled misliš da je u redu - malo sutra! U sledećim projektima tebe neće uzeti da radiš, sa unapređenjem i dobrom preporukom možeš da se oprostiš i na kraju će ti zagorčati život na nonšalantan način dok ne ispizdiš i ne odeš iz preduzeća.
A evo šta bude kada se izgovori laž:
- Šefe, ja zaista ne znam šta da vam kažem, vi savršeno radite posao i svi radimo sve što je u našoj moći.
- To volim da čujem! Na sve strane samo kritike, trebaju nam ljudi vedrog duha! Od sutra radite kao moj pomoćnik!
