Sve se misli treba biti muškarčina, dva metra, 100 kila, brada na fazon, bicepsi sa venama i jebaćeš kao lud. Al jok bate moj. Ne jebu ti i takvi, a ne jebu ni oni žgoljavi i masni, praznih džepova i kukavne jade. Pa ko onda jebe bajo? E tu je kvaka bato. Jebu oni osrednji, neprimetni, umereni.
Golemdžija kad se pojavi sve od njega vrišti na erotiku, i žena ti se tu bajo moj odmah povlači nekako. Moš ti takav i jebati to, nije to sporno, al nemereš na duže staze, jerbo za duge veze treba ta crta emotivne povezanosti, da ti se žena otvori i stopi sa tobom, da posle tovarenja ne bi kao telad gledali u plafon i ćutali u tišini koja suši pičju vlagu kao kalolifer vunene čarape. Jado jadni kad se pojavi pak od njega beži i ker na ulici jerbo bazdulja na nezapran pazuh i besparicu, zato nemoj biti jado.
Budi sredina. Srednje građe, srednjih primanja, srednjih manira. Ni previše fin, ni mnogo mutav i kao takav otvoriće ti se sva vrata, jer ne predstavljaš konkurenciju, a ulivaš poverenje. Nemoj biti fordov otpad, ni alfina šala, ne budi francuski krš, ni kinesko govno, italijansko smeće, ruska karabudža. Budi onaj za koga svi znaju ali koga niko ne pominje. Onaj što nije skup kao BMV, ni elegantan kao mercedes, ali onaj koji jebe. Budi Mazda, Mazda jebe.
Auu, šta sam sve naučila. Istina, čini mi se.