Marljiv i vredan, rano ustaje da prevari jutro. Ne zato što on voli da radi ili što je preterano agilan. Ne, navikao s ocem ustajati pre Sunca, ovaj ga učio kao što je njega njegov i tako unazad do askurđela. Ostalo mu u genima, odgleda špicu dnevnika i prvi štih najnovijih vesti i već spava kao anđeo. Ujutro ustaje, stavlja kafu i rakiju, pojede parče hleba da ne puši na prazan stomak i spreman je da dočeka dan kako to dolikuje.
Zatim sedi i gleda kroz prozor. Otkako je u penziji i bolestan više ne ide na bauštelu. Ostala mu samo navika da ujutro probudi pevca da objavi zoru.
