Moderno u poslednje vreme. Podstaknuto istinskim borcima za ljudska prava i LJUDINAMA tipa Mahatma Gandi, Nelson Mendela i sl.
Kad god neka sirovina dozivi preobracenje (citaj, zavrsi u zatvoru) krene da pise knjigu. Da ostali vide kako je njemu bilo u tim trenucima, kako njegova stvar ima validnu osnovu, kako je to nesto strasno, kako samo on zna sta i zasto je bilo... Navodi banalne cinjenice (ali cinjenice) koje tako u gomili daju privid "njegove istine" o nekom dogadjaju. I tako u beskonacnost. Takvi primerci "bestselera" mogu posluziti jedino za diku okorele baze fanova takvih autora (u smislu - vidi sta imam ovde na polici, a vidi ovu, a tek ona!...)...i naravno za potpalu! Vecina ih nikada nece ni procitati. Mnogi autori takvih izdanja obicno imaju zavrsenu samo osnovnu skolu, nemaju pojma o stilu i knjizevnom jeziku. Ali zato imaju drugare u mafiji, pristup Internetu i svo tetosenje koje se moze dobiti na mestima sa kojih "pisu".
I to sve na ustrb realno dobrih (cak odlicnih) autora koji jedva sklapaju kraj s krajem, a ne mogu da objave rad koji mozda ima potencijal za Nobelovu nagradu!
Legija
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.